Vojno Bezbednosna Služba i Bezbednosno Informativna Agencija su potvrdile autentičnost snimaka i da su lica praćena od službi? Zašto? Zašto su praćena?
Nije to baš tako lako objasniti samo kao "urotu" ili "podmetanje", nešto tu ima?
Preporuke:
24
14
2
subota, 23 novembar 2019 14:18
Nenad Pivaš
Što je najtužnije Vučić je manje-više i sam priznao da je napravio catch all partiju. Jednom prilikom je na RTS-u rekao kako je prilikom formiranja SNS imao ideju da napravi stranku koja se neće puno petljati oko ideologije i koja će okupiti od liberala do komunista i od građanskih demokrata i nacionalista, svih ujedinjenih u želji da nešto urade. Mislim možda sam ja isključiv, ali meni kao čoveku koji veruje u ideologije tako nešto zvuči odvratno.
Preporuke:
65
0
3
subota, 23 novembar 2019 14:51
Konobar
Nikola Tanasić osvetljava kako se konstituišu, junaka od Feketića, potpuno različite realnosti Srbije - jedna u Vašingtonu i Briselu druga u Moskvi. Jedna za Prvu, druga za Drugu Srbiju...Šibicar to tako radi a ''Kako mu to prolazi?'' - vredi pročitati. Interesantan je osvrt na Orvelov poziv čitaocima da zamisle budućnost kao ''Čizmu koja gazi ljudsko lice zauvek''. Izgleda da dolazi...
...šibicara i njegovu politiku mnogi doživljavaju kao uvredu zdravom razumu...jer plasira, a svako uzme šta mu treba...zadovoljan, a na kraju ''nikoga nije briga''... ni za istinu ni za svarnost. Zanimljivo.
Preporuke:
66
0
4
subota, 23 novembar 2019 15:16
Miloš
Tačno tako - nikog nije ni briga. Živimo po inerciji. Nama je ovde normalno da svaka vlast laže i krade. Nama je to prešlo u vic - bili Amer, Rus i Dinkić...onda se nešto izdešava i na kraju Dinkić odnese sve pare. To je nama normalno. Svaka afera se kod nas "rešila" tako što je pala u zaborav usled nove afere. I to sve prolazi i prolaziće.
Preporuke:
68
3
5
subota, 23 novembar 2019 15:23
Politika "sedenja na više stolica".
Nisam istog mišljenja kao autor u pogledu mogućnosti da se vodi politika manevrisanja "i sa vama i protiv vas i neutralan i sa vojnim blokovima" na neodređeno vreme, jer "manevarski prostor se sužuje" i dovešće do toga da će se morati opredeliti na čijoj se strani. Treba uzeti pouke iz Titoističke politike SFR Jugoslavije koja je platila u konačnici jako skupu cenu zbog toga "razbijena je". Velikim silama će dojaditi i to jako brzo to "žongliranje" a "žongler" će "pasti sa žice". Bojim se da će ta politika doživeti teško ugruvavanje na način "da će se otvoriti neuralgične tačke i nova žarišta" pa "će se politika pitati odakle to". To ti je što si "Velike" pokušala "praviti ludim" ili "vući za nos". Žao m je što će se to desiti, žao mi je političke gluposti koja ne uči iz primera SFR Jugoslavije. Jugoslavija bi opstala "da nije žonglirala" da se jasno priklonila.
Preporuke:
33
6
6
subota, 23 novembar 2019 17:07
GN
Pokušaj da se niz skandala pokrije novim većim skandalom koji to nije. Priča o Krušiku, zatim priče o Vučićevim sastancima sa sumnjivim Arapima, to je trebalo preseći. Očito je da u redovima vojske i policije postoje ljudi koji ne vole predsednika i puštaju informacije u javnost. To je ono kao kad je Šešelj imao "Laufera" koji mu javlja, tako i opozicija i neki opozicioni mediji imaju laufera koji im šalje informacije koje su jako neprijatne za vlast. Vučić nema potpunu lojalnost vojske i ne zna kako da to reši.
Preporuke:
31
5
7
subota, 23 novembar 2019 17:41
Suprotno gledanje
Tanasićeva tvrdnja da "nikog nije briga" šta Vučić radi slična je odnosno bliska je tvrdnji "da smo svi krivi" koju upravo natura Vučičeva vlast u svim prilikama.
Ne može biti u krivici izjednačen pravno nezaštićen i nemoćan građanin sa krivicom Vučića koji o svemu sam odlučije dok je institucije države oteo od naroda.
Upravo izjednačavanje krivice vodi tome da niko nije kriv.
Da li se to Tanasić kandiduje za pisanje biografije A. Vučića? Po meni, ovim tekstom je dobro pokazao da je podoban za taj poduhvat.
Preporuke:
24
20
8
subota, 23 novembar 2019 17:45
Rokenroler
Zaista sjajan tekst, pun nadahnutih i provokativnih razmišljanja i zaključaka.
Već poduže, planski zaprašivani kompilacijama laži, poluistina i manipulacijama, umorni smo i dezorijentisani. A možda je to „baš-me-briga" poslednja linija odbrane, prirodni otpor radi opstanka i prikupljanja snage za ustajanje iz čamotinje. Ipak, i dalje verujem da većina mog naroda preostalim zdravim instinktima šizofrenu postistinsku predstavu sve više dožiljava kao Zlo. Molimo se Gospodu da nam da trezvenosti i snage da se, kao ljudi, suprostavimo Zlu i njegovim palim slugama.
Preporuke:
35
4
9
subota, 23 novembar 2019 19:58
Ah
Nekoliko dobrih teza o "postistini". Nedostaje malo analize ličnosti koja je tako uspešna u spinovanju realnosti. U psihijatriji postoji odavno dijagnoza za poremećene lažove. Vučić nije ni prvi a ni poslednji psihopata koji vlada diktatorski i u tome je tragedija.
Na kraju, ipak neće biti da nikoga nije briga. Jeste da je najviše briga poštene ljude sa najmanje uticaja ali i oni uvezani itekako brinu šta će biti kada ringišpil laži stane a moraće da stane makar zbog zamora materijala kao što smo videli na predstavi "na aparatima na VMA". E onda će zabrinuti da postanu pravilo a ne izuzetak.
Preporuke:
28
0
10
subota, 23 novembar 2019 21:52
Zgrožen aktuelnim stanjem u svakom pogledu
Vučićeva, u političkoj stvarnosti neobjašnjena, ali neraskidiva veza sa Đukanovićem i njegovim režimom, jeste tema koja vapi za dobrom analitičkom studijom. Beba Popović, Stanko Subotić... i njihova operativna uloga u taktičkoj i strateškoj postavci i nadzoru Velike Britanije, to me prava tema o tajnim službama i njihovim učincima.
Što se Rusa tiče, ovo baš i nije loša vest - dakle, izgleda da nisu sasvim digli ruke od nas.
Preporuke:
26
0
11
subota, 23 novembar 2019 23:27
ne
"Čovek se mora diviti Predsednikovom talentu za sedenje na dve stolice"
Nema tu nikakvog talenta a pogotovo nema nikakvog sedenja na dve stolice. U pitanju je tipično srpsko sitno muvanje koje će, naravno, doći na naplatu. Lako moguće već sledeće godine. I nije tačno da se Rusi i Amerikanci prave ludi, i jedni i drugi stalno ponavljaju iste izjave i ne odstupaju od njih ni za milimetar. Amerikanci traže priznanje Kosova, Rusi ističu rezoluciju 1244. Dakle, ovakve afere na njih ne ostavljaju nikakav utisak, a ne ostavljaju nikakav utisak ni na većinu građana Srbije kojima su važniji njihovi svakodnevni egzistencijalni problemi. Ovo najviše podseća na one muzičare koji su odavno trebali da se povuku. Takođe, ubeđivanje naroda da Vučićevo otužno glumatanje treba da im bude važno više ne uspeva.
Preporuke:
29
1
12
nedelja, 24 novembar 2019 15:32
Ivan
Jedan od boljih tekstova o našoj stvarnosti. Ali imam jednu zamerku. Mislim da oslanjanje na Orvela i moć informacije ne odslikava ceo svet, nego samo jedan njegov deo. Zapadni. On je građen na kulturi bezbednosti, koja podrazumeva kontrolu drugih - informacijama. Istočni svet počiva na kulturi slobode. I ta dva sveta su u stalnom sukobu, jer bezbednost podrazumeva nemenjanje, pa se obnova resursa na Zapadu vrši otimačinom, a ne stvaranjem. Tu dolazimo mi, sa slobodarskom ideologijom "ne diram te - ne diraj me" u koliziju s njihovom potrebom da otimaju od nas. Dolazimo do neizbežnog sukoba. Hoću da kažem, nije rešenje vezano za postistine: ako ćemo se boriti informacijama protiv Zapada u tom neizbežnom sukobu, osuđeni smo na borbu njihovim sredstvima, u kojoj će nas oni uvek dobiti "na iskustvo". Naša borba se mora zasnivati na samospoznaji. Ona će nam očuvati identitet, a identitet će nas braniti od Zapada. Ovo što Tanasić zove nebrigom je možda zaborav, sastavni deo kulture slobode, stvaranja.
Preporuke:
5
2
13
nedelja, 24 novembar 2019 15:56
krle-1
Veličanstveno dvostruko! A i nije baš novo. Quid pro quo, ili zamena jednog drugim je stari mehanizam svih cirkuskih mešetara. Odavno. (''Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš; što duže gledaš, manje vidiš...'' i hop, zec iz šešira...)
Kako god ih nazivali - poluistine ili dvosmislice, sofizmi ili paralogizmi, ostaje isto: ako stoje i množe se, a stoje i množe se, onda imaju svoju društvenu osnovu. Da li nas nije briga? Jeste, briga nas je, ali je nemoć već učinila svoje. I opet stare priče - otuđenje, sloboda...
Slobodna država je u velikoj meri suprotstavljena čoveku i njegovoj slobodi. Veća sloboda države, veća nesloboda čoveka. ''Država je uvek posrednik između čoveka i čovekove slobode.'' A građani, kao sve monade, ili filistri - mere učinke i traže puteve da prisvoje rezultate, dok oni kao ljudi - svoju slobodu i ne dodiruju. A sve manje im i treba. Čak i ne pomišljaju da bilo šta promene. Otuđenje je već uzelo zamah...
Šta ono beše emancipacija?
Preporuke:
7
0
14
nedelja, 24 novembar 2019 18:59
teletabis
Nikakve promene u Srbiji neće biti dokle god važi zadnja rečenica teksta "Jer nikoga nije briga".
Preporuke:
6
0
15
ponedeljak, 25 novembar 2019 02:02
Gorštak
Svaka čast, Tanasiću! Konačno! Bar pet godina smo čekali na otkrovenje - tekst koji osvetljava anatomiju šizofrene autokratije.Samo, ja bih pojasnio još i to da korist od te genijalnosti balansiranja i opstajanja pomoću postistine nije opšta, društvena, narodna ili nacionalna, već (naprotiv) plodovi te "uspešnosti" odlaze u neke privatne džepove.Naime, ne postoji lukav patri(j)otski plan da se kupi vreme, prevare kolonizatori, i u potaji oporavi vojska i ekonomija. Ništa od toga se ne dešava. Budućnost je još neizvesnija, zemlja ne uživa očigledno ničije poverenje i postaje poligon za svakojaka rovarenja, a mi se rasipamo i nestajemo.Što se Kosova tiče - mislim da on pod pritiscima svesno priprema teren da ga prizna. Ali kada će to uraditi, i da li će, i na koji način, to zavisi od toga koliki otpor budu pružili potcenjene patriotske snage.
Preporuke:
12
0
16
ponedeljak, 25 novembar 2019 02:15
Gorštak
Možda je i "mali Šengen" jedno od takvih rešenja - da se prizna Kosovo (uz obrazloženje domorocima da samo zajedno mogu primljeni u EU kao "mali Šengen" - da se oni evropska gospoda ne bi akali sa svakim pojedinačno), a ceo taj pravoslavno-muslimanski bućkuriš večito drži sa gađenjem na distanci, van EU, i tako izigra i ostavi na cedilu - decenijama izvan EU a ipak pod kontrolom iste.
Preporuke:
10
0
17
ponedeljak, 25 novembar 2019 18:30
Rade
Hiruskim nozem zarezana politicka utroba sveta. Sve pohvale autoru i NSPM koji je preneo njegov tekst. Iz komentara se vidi procenat onih koji su shvatili sustinu ove kriticke analize sto takodje ohrabruje jer je rec o visoko sofisticiranom pristupu pojavi koja se nikako ne moze svesti na jednostavnu osobinu jednog pojedinca/ naroda ( sedenje na dve stolice ).
Preporuke:
7
3
18
nedelja, 01 decembar 2019 02:43
lajavi krelac eks-srpska sarma, a može i pasulj i eks-thinking maize
Nema komunista, nema ni herr Spirice za diskusiju, dosadno je... Čak je i njih ugušila postistina... Inače, postoji recopis za postistinu, ali... pošto je politnekorektan, nećemo o tome... za sada...
.jpg)
Nije to baš tako lako objasniti samo kao "urotu" ili "podmetanje", nešto tu ima?
...šibicara i njegovu politiku mnogi doživljavaju kao uvredu zdravom razumu...jer plasira, a svako uzme šta mu treba...zadovoljan, a na kraju ''nikoga nije briga''... ni za istinu ni za svarnost. Zanimljivo.
Ne može biti u krivici izjednačen pravno nezaštićen i nemoćan građanin sa krivicom Vučića koji o svemu sam odlučije dok je institucije države oteo od naroda.
Upravo izjednačavanje krivice vodi tome da niko nije kriv.
Da li se to Tanasić kandiduje za pisanje biografije A. Vučića? Po meni, ovim tekstom je dobro pokazao da je podoban za taj poduhvat.
Već poduže, planski zaprašivani kompilacijama laži, poluistina i manipulacijama, umorni smo i dezorijentisani. A možda je to „baš-me-briga" poslednja linija odbrane, prirodni otpor radi opstanka i prikupljanja snage za ustajanje iz čamotinje. Ipak, i dalje verujem da većina mog naroda preostalim zdravim instinktima šizofrenu postistinsku predstavu sve više dožiljava kao Zlo. Molimo se Gospodu da nam da trezvenosti i snage da se, kao ljudi, suprostavimo Zlu i njegovim palim slugama.
Na kraju, ipak neće biti da nikoga nije briga. Jeste da je najviše briga poštene ljude sa najmanje uticaja ali i oni uvezani itekako brinu šta će biti kada ringišpil laži stane a moraće da stane makar zbog zamora materijala kao što smo videli na predstavi "na aparatima na VMA". E onda će zabrinuti da postanu pravilo a ne izuzetak.
Što se Rusa tiče, ovo baš i nije loša vest - dakle, izgleda da nisu sasvim digli ruke od nas.
Nema tu nikakvog talenta a pogotovo nema nikakvog sedenja na dve stolice. U pitanju je tipično srpsko sitno muvanje koje će, naravno, doći na naplatu. Lako moguće već sledeće godine. I nije tačno da se Rusi i Amerikanci prave ludi, i jedni i drugi stalno ponavljaju iste izjave i ne odstupaju od njih ni za milimetar. Amerikanci traže priznanje Kosova, Rusi ističu rezoluciju 1244. Dakle, ovakve afere na njih ne ostavljaju nikakav utisak, a ne ostavljaju nikakav utisak ni na većinu građana Srbije kojima su važniji njihovi svakodnevni egzistencijalni problemi. Ovo najviše podseća na one muzičare koji su odavno trebali da se povuku. Takođe, ubeđivanje naroda da Vučićevo otužno glumatanje treba da im bude važno više ne uspeva.
Kako god ih nazivali - poluistine ili dvosmislice, sofizmi ili paralogizmi, ostaje isto: ako stoje i množe se, a stoje i množe se, onda imaju svoju društvenu osnovu. Da li nas nije briga? Jeste, briga nas je, ali je nemoć već učinila svoje. I opet stare priče - otuđenje, sloboda...
Slobodna država je u velikoj meri suprotstavljena čoveku i njegovoj slobodi. Veća sloboda države, veća nesloboda čoveka. ''Država je uvek posrednik između čoveka i čovekove slobode.'' A građani, kao sve monade, ili filistri - mere učinke i traže puteve da prisvoje rezultate, dok oni kao ljudi - svoju slobodu i ne dodiruju. A sve manje im i treba. Čak i ne pomišljaju da bilo šta promene. Otuđenje je već uzelo zamah...
Šta ono beše emancipacija?